UKRATKO: Kako se pravi televizijska reklama?

Televizijska reklama se pravi jednostavno: uz angažman velikog broja ljudi, ogromne količine novca i nepreglednog znanja. 

 

Svaka televizijska reklama, film, muzički spotovi i ostale vrste video sadržaja se prave u tri faze: predprodukcija, produkcija i postprodukcija. Ovo važi i za velike i male projekte. Takođe, iskustvo i teorija kaže da je ovo najefikasniji, najkvalitetniji i, na kraju krajeva, najjeftiniji način rada. 

U advertajzingu, najčešće, glavni likovi u čitavom procesu izrade televizijskih reklama su:

• klijent koji naručuje reklamu
• marketinška agencija koja razvija i usmerava klijentovu ideju
• video produkcija koja tehnički izrađuje reklamu

Nastavak teksta govori o procesu izrade zamišljene igrane televizijske reklame čiji budžet bi mogao da bude oko 30.000 evra, sa snimajućim lokacijama u Beogradu, sa domaćom ekipom i domaćim klijentom.

 

Predprodukcija

Na početku bude klijent. Klijentu postane, na primer, ambiciozan pa angažuje marketinšku agenciju koja mu obeća da će mu pomoću marketinga unaprediti poslovanje. Onda agencija, recimo i na primer, istraži tržište, definiše klijentove ciljne grupe, pozabavi se njegovim identitetom, kaže mu koji su mu kanali komunikacije sa kupcima i sve tako… U nekom trenutku, klijent i agencija shvate da im treba televizijska reklama. Sva svoja razmišljenja i zamišljanja o tome kako ta reklama treba da izgleda i čemu da služi, agencija detaljno i jasno sroči u dokument stručnog naziva – briefing za video produkciju. Nakon toga agencija i kllijent biraju video produkcija koja će sve što je zamišljeno i ostvariti.

Na osnovu brifa, izabrana video produkcija pravi drugi dokument koji se zove – treatment.

Tvorac tritmenta je u stvari reditelj. To je neko ko, prateći agencijski i klijentov brif, poboljšava, unapređuje i domišlja zadatu ideju. On predlaže izgled kadrova, estetiku reklame, kostim, scenografiji i slično. Tekst koji se u reklami izgovara ili ispisuje je uglavnom definisan u agencijskom briefu, ali reditelj može i to da poboljša, ako primeti da je moguće.

Osim tritmenta, agencija i klijent od produkcije dobijaju i dokument broj tri – predlog budžeta, u kome je po stavkama prikazano koliko bi koštala realizacija onoga što je reditelj u treatmentu predložio.

Budžet pravi producent. Producent je, inače, jedan od ključnih likova u čitavom procesu. On koordiniše projektom: pregovara i konsultuje se sa agencijom, predlaže ljude koji će raditi na reklami, komunicira sa svim angažovanim ljudima, rešava probleme koji se pojavljuju tokom procesa… 

Nakon što klijent prihvati predloženi tritment, ideju i predlog budžeta, producent šalje tritment šefovima sektora koji dalje predlažu rešenja iz svoje nadležnosti: kasting daje predloge glumaca i statista, kostim daje predlog kostima, scenografija predlaže lokacije i uopšte izgled reklame, direktor fotografije sa crtačem i rediteljem pravi storyboard, bira kameru, objektive kojim će se snimati i drugu opremu, itd.

Dešava se da tokom priprema, a posebno kasnije tokom produkcije, dolazi do izmena prvobitnih ideja, što unapređenja, što suočavanja sa nepredviđenim okolnostima. Sve te promene, producent rešava sa agencijom i klijentom i unosi ih u budžet. To znači da se budžet može promeniti mnogo puta od početka do kraja izrade reklame. Na primer: agencija zamisli da se u reklami pojavi poznati tim naučnika, njih 10, iz poznate laboratorije. To košta 10×300 evra za dnevnice tim ljudima (toliko je svaki naučnik tražio, recimo). Međutim, na dan snimanje, korona virus pokosi trojicu naučnika i oni ne mogu da učestvuju na snimanju. Klijent i agencija kažu: ne možemo da odlažemo snimanje iz drugog razloga, da ne pričam sad, idemo bez ovih bolesnih, šta da radimo. Budžet je zbog toga manji za 3×300.

 

Produkcija

Kada je kreativni tim do detalja definisao kako će reklama izgledati, kada je produkcija obezbedila sve dozvole, rezervisala i obezbedila sve ljude, lokacije i opremu – počinje snimanje tj. produkcija reklame.

Svi ljudi, oprema i lokacije se, uglavnom, plaćaju po danu rada, a dan traje od 8 do 12 sati, zavisi od dogovora. To znači da je i klijentu cilj da snimanje traje što kraće moguće. Zbog toga se često uđe u u tzv. overtime (prekovremeni rad, što bi se reklo).

Svaki snimajući dan počinje onako kako je to predvidela radno naređenje, pisani plan koji svaka od sektorskih ekipa dobije ranije i u kojoj je navedeno kad je okupljanje, koji kadrovi se snimaju na kojoj lokaciji, kad je potrebno da scena bude nameštena, kad svetlo, kad glumci, kad je pauza za ručak, itd.

Koliko god priprema bila dobra, ponekad dolazi do neplaniranih problema u realizaciji. U zavisnosti od iskustva i načina rada produkcija, pre svega producenta i ljudi koje on okupi, snimanja mogu da budu naporna.

Snimajući setovi reklama često izgledaju kao košnice. Na našem, zamišljenom setu imamo sledeće ekipe:

• Produkcija – producenti, organizatori snimanja i svi njihovi asistenti i pomoćnici Režija – režiser i asistenti, pomoćnici
• Montaža – DIT, montažer i asistent
• Kamera – direktor fotografije, švenker, šarfer i asistenti i pomoćnici
• Ton – snimatelji i asistenti
• Scenografija – dekorateri, scenski i nabavni rekviziter, art direktori, scenografi na setu, dizajneri, vajari, modelari, majstori, fizikalci
• Scena – šef scene i scenci koji se brinu o kranu, skelama, farovima i ostalom
• Rasveta – mnogo rasvetljivača koji pokušavaju da iskoriste sunčevu svetlost ili veštački da osvetle ono što direktor fotografije želi da se osvetli
• Kasting – glumci, statisti i njihove vođe
• Šminka – ili maska
• Kostim – kostimograf i asistenti i pomoćnici
• Specijalni efekti – od obezbeđivanja vremenskih uslova (veštačka kiša, sneg) do raznih eksplozija i sličnih specijalnih efekata
• Transport – vozači ljudi i opreme
• Ketering – hrana i piće za ekipu

Tu su još i kaskaderi, fotograf, neko ko snima making of, dreseri životinja, oružari i svakako – predstavnici agencije i klijenta…

 

Postprodukcija

Materijal koji je napravljen na samom snimanju je sirov. Ima ga više nego što je planirano i potrebno i na njemu tek treba raditi.

Nakon što se izaberu najbolji ili najadekvatniji kadrovi od svega što je snimljeno, montira se tzv. prva ruka montaže, a u nastavku procesa moguće je uraditi nekoliko ovakvih verzija, sve dok se ne dobije najbolja, u stvari, dok se ne dobije ono čime su agencija i klijent najviše zadovoljni.

U audio studiju se snimaju glasovi ako postoji naracija, nahuju se delovi dijaloga ako je potrebno. Komponuje se ili kupuje muzika, ubacuju se VFX delovi i ostalo.

Na samom kraju, kada je odobrena finalna montaža, radi se na korikcijama boja i mixu zvuka, često i export derivata reklame poput grafike, skraćenih verzija za social media.

Klijent i agencija prate čitav proces, odobravaju ono što je urađeno i paze da se proces odvija onako kako su oni zamislili ili kako oni misle da treba.

Nakon exporta finalne reklame u dogovorenim formatima, producent podvlači crtu i pravi finalni budžet, a napravljena televizijska reklama dalje prelazi u ruke marketinške agencije koja je klijentovoj publici plasira kroz ranije definisanu marketinšku kampanju.

ilustracija: www.freepik.com/gstudioimagen