Gubljenje vremena: Priče o lightboxu, pecaljki i bazi podataka

Često me neki kreativan ili zabavan proces zanese, posrče mi vreme ili novac, a sam proizvod mi realno nikad ne zatreba. Gubljenje vremena tj. priča o tome, značajna je zato što je banalna, a ponavlja mi se.

 

Tamo negde u decembru 2018. godine, kada je Industrija video sadržaja bila tek nacrt lean canvasa, a gubljenje vremena nam nije bila tema razmišljanja, Mare i ja smo planirali da ćemo, u pauzama rada na video projekatima, praviti i video i fotografije za stock. Smislimo neku univerzalnu priču, nešto što je korisno, skalabilno, zveknemo dosta svetla oko lightboxa, pripremimo različite pozadine i udri. Kinta će da kaplje, malo po malo, ali će da kaplje. Još ako maksimalno smanjimo ulaganja pa lightbox (koji na AliExpressu košta oko 50 dolara) ja napravim – sigurno će biti jeftinije… Ma sve ima smisla i sve se slaže.

Naručim pet metara LED trake i krenem polako da čitam kako danas funkcioniše foto i video stock. Ubrzo shvatim da to nije tako jednostavno, da je potreban kontinuitet, kvalitet, kvantitet… Nama u međuvremenu krene posao i prećutno, a jednoglasno, odustanemo od stocka, međutim, ja ne odustanem od lightboxa. Danima sam smišljao kako da ga napravim, jedva sam čekao da stigne LED traka pa da počnem da pravim, a i sigurno će nam trebati, jer kome ne treba homemade light box. 

Ideja mi je bila da to bude mobilna i montažna kutija od karton pene, onog solidnog materijala koji je u stvari sendvič od kartona i poliuretanske pene. Izvori svetla će mi biti pomenute LED trake, white cold svetlo. Najjeftinu penu sam našao u Leštanima, jedva sam dve table ubacio u auto (jednu sam slomio kad sam ih vadio, ali dobro, zato sam i kupio dve). U knjižari sam uzeo paus papir za difuzere i hamer za pozadinu. Pet dana sam uživao u pažljivom seckanju, lepljenju i dorađivanju nacrta u hodu. 

Lightbox nikad nisam završio. Ostalo mi je finalno sastavljanje stranica i šivenje nekog transportnog cegera ili torbe. U međuvremenu nam je zatrebala LED traka pa smo je odlepili i takoreći unazadili ono što sam napravio.

Kad sam podvukao crtu, materijal je košta oko 45 evra, 600 dinara manje nego da sam kupio mobilniji i lakši i funkcionalniji proizvod koji se odmah može koristiti. Potrošio sam 5 dana na rad, ko zna koliko na smišljanje plus sam isekao sto u kuhinji na šest mesta.

Da li nam je nekad zatrebao lightbox? Jok.

 

Pecaljka od venecijanera

Par meseci kasnije sam napravio boom tj. pecaljku za snimanje zvuka. Sećajući se lightboxa, gubljenje vremenea na pravljenje sam maksimalno skratio, a boom smo uspešno koristili na narednom snimanju (pogledajte taj VIDEO, nije uopšte loš). Međutim, naša tadašnja tonska oprema nije bila predviđena za snimanje sa booma, zvuk nije bio najbolji, a nije baš ni izgledalo profesionalno to što sagovornicima držim štap koji sam skinuo sa drvenih venecijanera.

Da li smo ikad više koristili tu „pecaljku“? Jok, ali boom nam je bio potreban.

Access baza podataka

Treća strana medalje je priča od jeseni 2019. godine kad sam zaključio da me mogućnosti excela više ne zadovoljavaju (pravilno se kaže: nisam znao kako da rešim problem u excelu, ali nema veze) pa mi je neko savetovao da mi treba baza podataka i da se za to koristi MS Accessu. Bukvalno nikad nisam kliknuo na tu ikonicu MS Office-a niti sam čuo da neko to koristi, ali dobro, mora čovek nekad nekog i da posluša. Isitine radi, drugi su mi pričali da možda Access nije najbolje rešenje za to, ali već je bilo kasno, proces me je poneo.

Pogledao sam tutorijale na YT, kupio jedan kurs na Udemyiju i sledećih 15-ak dana sam pravio logiku i pokušavao da uvežem sve elemente moje buduće baze podataka. Opet smo upali u gužvu oko snimanja, a i priznao sam da ne znam da završim to što sam počeo. Našao sam momka na UpWorku koji je za par dana sve sredio, unapredio i dalje usmerio. Verujem da je to zato što sam poprilično precizno znao šta mi treba od njega zato što sam se prvo posvetio pravljenju logike baze podataka.

Šta sam naučio iz ovih priča? 

Bar tri stvari:

• Da u proces donošenja odluka u glavi boldujem pitanje: „Da li imam problem za koji je OVO rešenje tj. da li mi OVO uopšte treba?“
• Da drugo podebljano pitanje bude: „Da li mogu brže i jeftinije da dođem do kvalitetnijeg rešenja od OVOGA?“
• Ako već sam ne znam u potpunosti TO da napravim, potrošiću malo vremena učeći o tome, jer ću kasnije laše da delegiram stručnjaku kakvo rešenje mi treba ili bar kakav problem imam.

Na kraju 2020. godine, u kojoj koristimo bazu podataka koja pazi i na gubljenje vremena, saznaćemo šta je tu u stvari bilo izgubljeno.

ilustracija: https://www.freepik.com/dihard